О књизи: година / Дани и ноћи прате једни друге у кругу на овом бескрајном путовању у нигде. Монотони звук точкова. Зујање пригушене сијалице у празном купеу. На улазу је набор тепиха - стално се спотичеш. Врата која се лепе и ручка која се окреће - сваки пут заборавите на то. Поуздано знам да се не сећам како сам ушао у овај воз, колико дуго смо путовали и да ли ћемо уопште икада стићи. Овде вечна ноћ без месеца гледа у прљаве, хладне прозоре који никада неће видети светлост. Слика изван прозора је увек другачија (барем се не сећам да се икада поновила), само повремено назиру пригушени фењери и празне платформе поређане у савршено равном реду. Никада нисам видео железничке станице, градове или чак куће. Вечна ноћ, бацајући своје сенке на шуме, црне воде мора и далеке залеђене планине. Завирујем у нечујну даљину другог пејзажа. И пробудим се.